Mi­ni­star prav­de i pot­pred­sjed­nik Vla­de Du­ško Mar­ko­vić oci­je­nio je da auto­no­mi­ju Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva tre­ba obez­bi­je­di­ti u skla­du sa prin­ci­pi­ma dr­žav­no-tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je, je­din­stve­no­sti hi­je­rar­hij­ske or­ga­ni­za­ci­je i sub­or­di­na­ci­je. On je is­ta­kao da je ne­tač­na te­za da vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac (VDT) ne­ma uti­ca­ja na iz­bor glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca. Mar­ko­vić pod­sje­ća da se po no­vom pred­lo­gu za ko­ji se za­la­gao i VDT, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac bi­ra na osno­vu jav­nog kon­kur­sa i od Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, a pred­sjed­nik Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac. Pre­ma nje­go­voj ocje­ni, VDT ne sa­mo da ni­je is­klju­čen, već ima ključ­nu ulo­gu.
– Re­kao bih, ako se ne ra­di o ne­ra­zu­mi­je­va­nju, da se on­da ra­di o pri­la­go­đa­va­nju rje­še­nja po­je­di­nač­nim, a ne op­štim prin­ci­pi­ma – ka­zao je Mar­ko­vić.
On je oci­je­nio da bi bi­lo ne­u­stav­no od­re­đe­nje Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva kao sa­mo­stal­nog tu­ži­la­štva, jer je Usta­vom dr­žav­no tu­ži­la­štvo de­fi­ni­sa­no kao „je­din­stven i sa­mo­sta­lan dr­žav­ni or­gan“.
Mar­ko­vić je, u ve­zi če­stih pre­ba­ci­va­nja od­go­vor­no­sti na re­la­ci­ji po­li­ci­ja–tu­ži­la­štvo–sud­stvo i da li je za­do­vo­ljan sa­rad­njom tih in­sti­tu­ci­ja, ka­zao da u tom lan­cu ka­ri­ke tre­ba da bu­du do­bro uve­za­ne, jer su me­đu­za­vi­sne.
– Od kva­li­te­ta do­ka­za ko­je pri­ba­vi po­li­ci­ja za­vi­si op­tu­žni­ca, a od kva­li­te­ta op­tu­žni­ce pre­su­da, a pre­su­da tre­ba da sa­dr­ži sank­ci­ju po­či­ni­o­cu, sa­tis­fak­ci­ju žr­tvi i opo­me­nu dru­štvu – na­veo je on.
Ja­ča­nje te sa­rad­nje, sma­tra Mar­ko­vić, cilj je re­for­me pra­vo­su­đa i si­ste­ma bor­be pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je.
Ka­da je ri­ječ o iza­zo­vi­ma na pla­nu re­for­me pra­vo­su­đa, on je na­po­me­nuo da je pred dr­ža­vom usva­ja­nje or­ga­ni­za­ci­o­nih za­ko­na.
– To su za­ko­ni o su­do­vi­ma, Sud­skom sa­vje­tu i pra­vi­ma i oba­ve­za­ma su­di­ja, dr­žav­nom tu­ži­la­štvu i Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu. Me­đu­tim, to je sa­mo pr­va fa­za. Tre­ba­ju nam za­ko­ni ko­ji će se spro­vo­di­ti, od­no­sno pr­o­iz­vo­di­ti ono što se u pra­vu EU na­zi­va ‘ko­ri­stan efe­kat’, a što či­ni bi­lans ostva­re­nih re­zul­ta­ta – re­kao je Mar­ko­vić u in­ter­vjuu agen­ci­ji MI­NA.
U tom pro­ce­su, ka­že on, Vla­da se vo­di sred­nje­roč­nim smjer­ni­ca­ma u vi­du pri­vre­me­nih mje­ri­la, ko­ji­ma se pred­vi­đa po­čet­ni bi­lans ostva­re­nih re­zul­ta­ta.
– To su ostva­re­ni re­zul­ta­ti u ime­no­va­nju vi­so­kih slu­žbe­ni­ka pra­vo­su­đa na osno­vu tran­spa­rent­nog i po­stup­ka za­sno­va­nog na za­slu­ga­ma, iz­bo­ru su­di­ja i tu­ži­la­ca na osno­vu je­din­stve­nog, dr­žav­nog, tran­spa­rent­nog si­ste­ma za­sno­va­nog na za­slu­ga­ma, uz ini­ci­jal­nu obu­ku kan­di­da­ta pri­je ime­no­va­nja, spro­vo­đe­nju fer i tran­spa­rent­nog si­ste­ma una­pre­đe­nja su­di­ja i tu­ži­la­ca na osno­vu po­vre­me­ne pro­cje­ne struč­nog učin­ka – ka­zao je Mar­ko­vić.
Pri­vre­me­nim mje­ri­li­ma pred­vi­đe­no je ja­ča­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nih ka­pa­ci­te­ta Sud­skog i Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, omo­gu­ću­ju­ći im da svo­je ključ­ne funk­ci­je vr­še pro­fe­si­o­nal­no, od­go­vor­no, tran­spa­rent­no i ne­pri­stra­sno.
– Pred­vi­đe­no je osni­va­nje no­vih di­sci­plin­skih ko­mi­si­ja u Sud­skom i Tu­ži­lač­kom sa­vje­tu, kao i raz­vi­ja­nje mre­že me­na­dže­ra in­te­gri­te­ta u pra­vo­su­đu, obez­bje­đi­va­nje pu­ne kri­vič­ne od­go­vor­no­sti su­di­ja i tu­ži­la­ca i iz­bje­ga­va­nje zlo­u­po­tre­be kon­cep­ta funk­ci­o­nal­nog imu­ni­te­ta su­di­ja i raz­vi­ja­nje va­lja­nog sta­ti­stič­kog ka­pa­ci­te­ta na osno­vu smjer­ni­ca pra­vo­sud­ne sta­ti­sti­ke Evrop­ske ko­mi­si­je za efi­ka­snost pra­vo­su­đa CE­PEJ i ak­tiv­no ko­ri­šće­nje ovih po­da­ta­ka – na­veo je Mar­ko­vić.
On je na­ja­vio da će Vla­da ove go­di­ne ra­di­ti na da­ljem una­pre­đe­nju kri­vič­nog za­ko­no­dav­stva iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku, pri­pre­mi no­vog za­ko­na o od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne ste­če­ne kri­vič­nim dje­lom, im­ple­men­ta­ci­ji Ana­li­ze za po­tre­be ra­ci­o­na­li­za­ci­je pra­vo­sud­ne mre­že i pri­pre­mu za­ko­na o edu­ka­ci­ji u pra­vo­su­đu.
D.Ž.


Po­hva­le i kri­ti­ke

Mar­ko­vić je ka­zao da Cr­noj Go­ri s evrop­skih adre­sa sti­žu po­hva­le da se na­pre­du­je u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va, ali, ka­ko je na­veo, ima i ozbilj­ne kri­ti­ke.
– Kri­ti­ke su smjer­ni­ce ko­je nam part­ne­ri da­ju u prav­cu ostva­re­nja za­jed­nič­kog ci­lja – po­sti­za­nje evrop­skih stan­dar­da. A kraj­nji ko­ri­sni­ci tog ci­lja su gra­đa­ni Cr­ne Go­re – ka­zao je Mar­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pri­je ne­go Cr­na Go­ra uđe u EU, u njoj tre­ba da za­go­spo­da­re evrop­ske vri­jed­no­sti.
Pod­sje­tio je da je na­kon usva­ja­nja amand­ma­na na Ustav i uskla­đi­va­nja za­ko­na sa no­vim ustav­nim rje­še­nji­ma u di­je­lu pra­vo­su­đa iza­bran no­vi sa­stav Ustav­nog su­da, Sud­skog i Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, ko­mi­si­je za pra­će­nje etič­kih ko­dek­sa u tim ti­je­li­ma. Iza­bran je pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da, svi ru­ko­vo­di­o­ci dr­žav­nih tu­ži­la­šta­va i vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac.